| Autor: | Ljiljana Habjanović Đurović |
|---|---|
| Naziv: | Onda je došla dobra vila |
| Kategorija: | Domaći autori |
| Žanr: | Roman |
| Izdavač: | Globosino DOO Aleksandrija |
| Broj strana: | 318 |
| Godina izdanja: | 2016. |
Svi navedeni citati su iz pomenute knjige
Budite trezveni I bdite, Jer suparnik vaš, đavo,
Kao lav ričući hodi I traži
Koga da proždere.
Rečenica moje mame nakon čitanja knjige bila je „ovo treba svaki roditelj da pročita“. Tada kada sam joj knjigu donela sa Sajma knjiga u Beogradu, nisam ni slutila kakva je riznica u stvari. Što kaže jedan komentar sa FB stranice od autorke „vodič za roditelje“.
Jer, majka oseća i ono što ne vidi. Majka vidi i ono skriveno. Majka prepoznaje i ono neizrecivo. Majka zna i ono nenagovešteno.
Ima knjiga koje su tu da nas nečemu nauče, neke druge opet su tu da nas podsete na neke vrednosti koje smo možda zbog tempa života na trenutak zaboravili, ima i onih „idem na more pa čitam na plaži“… Ali ova knjiga oduzima dah.
Ako zaviriš čoveku u dušu, shvatićeš da postoji gomila karakternih osobina, podjednako raspoređenih da se od njih može sastaviti celokupno društvo. Međutim, iz mnogih razloga: odrastanja, druženja, rada i događaja – jedan karakter se ističe i pokazuje čoveka onakvim kakav je zapravo.
Nije to sladunjava priča o ljubavi, to je poziv za sve majke da dobro otvore oci i shvate da ljubav prema detetu nije samo lepa reč, branjenje ili sigurnost u zagrljaju. Postoji ona druga strana medalje kada dete treba navikavati na frustraciju, kada ga treba upućivati na značaj discipline, kada mu treba praviti bazu, energiju za razvoj zdravih navika, otpornost na udare, otvorenost za promene. Nije lako biti majka ni u jednom vremenu, ali ovo sada nosi neke nove izazove sa kojima ćemo se tek suočiti.
Srce majke zna i pre nego sto razum shvati…
A negde u međuvremenu kao da smo preskočili veoma bitno poglavlje. Upravo temu iz ove knjige… postoje u našim životima jedno veliko okruženje, ono iza zatvorenih vrata, koje neprestano vreba, čeka svojih 5 minuta da nam uzme ono najvrednije, ljubav i poverenje našeg deteta. Čeka jedan trenutak nepažnje, kada mladi um luta u potrazi za sobom, između želje za pripadnošću grupi, i želje za autentičnošću. Između prvih ljubavi, malih sitnih nesigurnosti, porivom za nečim novim. Ali… veliko ALI. U tako tananim godinama postoji neki vakum prostor koji naše drage tinejdžere ostavljaju na vetrometini da svaka „fukara“ smatra sebe pozvanim da se igra sa mladim glavama.
Čovek tako malo zna o sebi. Samo pogled ispunjen ljubavlju vidi ono najbolje u nama. Ili se mi pokazujemo onakvi kakvi smo zaista samo onima koji nas vole.
Ne! Ne zatvarajte oči. Držite ih širom otvorene i kad spavate. Vaše dete je željno mladosti, ideja, ljubavi, iluzija, ideala. Željno je da u isto vreme bude jedinka, dok ga more bunt i otpori, dok upoznaje neke nove svetove, vere, ljude, prikaze. Svega ima oko nas. I negde sam davno čula da je lakše kad upoznaš svog neprijatelja, pa onda znaš sa kim se boriš – što bi moderno gaming vreme reklo „choose your fighter“ (izaberi svog borca, prim. prev). E upravo o tome govori gospođa poštovana i draga nam Ljiljana. Kroz pitak tekst nas upoznaje sa demonima današnjeg vremena, koji su tu i spremni čekaju da Lucifer „rises again“ (se ponovo probudi, prim. prev).
Da ne čuje zlo – kazu ljudi iz naroda kada treba da se objavi neka dobra vest ili iskaže nada. Da ne čuje I ne pokvari. Jer priroda zla je da kvari Božiji poredak. Da sreću pretvara u nesreću, a dobre ljude u poročne.
Imala sam potrebu veliku, tokom čitanja knjige, a pogotovu nakon čitanja, da gospođa Ljiljani javno kažem HVALA!
A kao što reče onaj pesmom koji je uzgajao I omirisao cveće zla: “najveća lukavost đavola je u tome što nas je ubedio da ne postoji”.
To je jedna priča, jedno svedočenje, jedan uvod u okrilje straha i tame, gde neki od nas tumaraju, a oni sa malo više sreće preskoče te epizode. Ali gotovo sam sigurna da svako od nas u svom okruženju ima iste ili slične priče. Međutim, ovde je važno napomenuti da dok čitate knjigu – toliko vas voli svaka nervna ćelija, i jeza vas podilazi. Ali u isto vreme ste i zahvalni na prilici da čitate jedan tako istinski manifest, o realnom stanju društva u kojem se nalazimo. O drugoj strani medalje onih izazovnih godina u kojima se nađu naša deca, u kojima smo i sami nekada bili.
Zaista, niko ne mođe da nas ponizi kao naša deca. Niko da nas tako povredi. A mi im praštamo. Ono što nikome ne bi. Praštamo im zato što ih volimo. Zato što smo odgovorni za njih. Zato što verujemo da bi bez našeg praštanja, bez naše zaštite, bili izgubljeni. I bili bi.
Ne! Od ovakvih tema ne bismo trebali da odmahujemo rukom, ili izgovaramo ono čuveno „neće se to meni desiti“, ili „nije moje dete takvo“, ili „ja sam pametan, ja znam najbolje“. Ne radi se ovde o pameti, statusu, kolima, etiketama na odeći ili količini (ne) ljubavi koju smo pružili našoj deci. Ovde knjiga otvara toliko vrata koja smo se plašili da otvorimo, baš iz ubeđenja „neće se desiti meni“, toliko nudi informacija o jednom sistemu moći i manipulacije, koji funkcioniše u toliko mnogo organizovanih šema i tema da je i više nego korisna. Bez obzira na toliku količinu istine i ogoljenih činjenica, osetite i olakšanje posle zahvalnosti što možete da saznate više o tajnim organizacijama koje su u svakoj pori društva.
Pričati, i kada dete odbija da je sluša, I hrabriti se nadom da će je jednog dana čuti i da će poverovati njenim rešima. Trpeti. Voleti ga i dalje, i uprskos svemu, svim svojim bićem, i tu svoju ljubav dizati ispred njega kao štit I kao bedem. Graditi od svoje ljubavi tvrđavu i utočište u koje će uvek moći da se vrati. To je sve što majka može. To je sve što majka sme.
Zato i jeste mama bila u pravu.
slobodu daju samo oni koji istinski vole. Svi ostali koriste obecanja o slobodi da bi zarobili coveka.
A zlo nikada ne spava, ma šta o tome mislili. Danas je mač sa dve oštrice naučiti dete kako da bude dobar čovek. Prvo jer je u isto vreme dobar plen za mnoga zla ovozemaljska, s druge strane je „ naivno jagnje“ podobnije za razne manipulacije, a ponekad čak i služi za izrugivanje onih kojima fali ljubavi od kuće. Jer uvek je najveći mučitelj onaj koji je mučen, najveći narcis onaj koji je odgojen od strane narcisa, najveći zlotvor onaj koji je zlostavljan. Nije teško ni odrasti, ni biti odrastao, a ni odrastati. Toliko toga je oko nas, da je budno oko i budan um jedini spas, i vera:
Jer, koreni zla su uvek dublji, a tragovi dalje nego što nam se čini.
